So gehen Deutsche?

Ich kann mich noch ganz gut daran erinnern wie in meinem Land der Nationalismus geboren wurde. Als ich damals in den Siebzigern geboren wurde schienen wir alle Jugoslawen zu sein, stolz auf unser Land, die Söhne stolz in die glorreiche Armee verabschiedend, die goldene Basketballer, Handballer und Wasserballer zu Helden erklärend, stolz die Hymne singend! Es kam dann eine Zeit an die ich mich ebenso gut erinnern kann, als es plötzlich immer unpopulärer wurde vorgeschriebener Jugoslawe zu sein, man wurde zu stolzen Serben, Slowenen, Kroaten, Moslems und später Bosniaken, als die glorreiche Armee anfing die Leute abzuschlachten, als die Basketballspieler nicht mehr gemeinsam auf Medaillenjagd gingen, sondern am liebsten mit Waffen sprachen, als die Lieder nur noch hießen, “so gehen Serben / Kroaten / Slowenen / Bosniaken”?

Continue reading

Finansijske inovacije na kladioničarskom tržištu

U sjajnoj dokumentaciji „Der Banker – Master of the universe“ bivši bankar iznosi svoje viđenje finansijske industrije sa mnoštvom insajderskih informacija. Film svakako preporučujem, a neka svako izvuče svoje zaključke. Na njemačkom se film trenutno može pogledati na slijedećoj stranici:

http://www.arte.tv/guide/de/048858-000/der-banker-master-of-the-universe

Ko god je ikada imao neku siću, manje ili više iste i otišao u banku da se savjetuje oko toga kako bi istu bilo najpametnije investirati, primjetio je, ako ima zrno pameti, da mu bankar savjetnik pokušava prodati stvari o kojima nema pojma. Šta su ustvari ti novi finansijski proizvodi?

Continue reading

Dan kada sam ostario

Izgleda da sam ja jedan od rijetkih ljudi koji će se tačno sjećati datuma, za koji mogu reći, da, to je bio dan kada sam ostario. Tog dana, tačno četvrtka prije dvije sedmice, se ustvari nije desilo ništa posebno. Ustao sam rano s bolovima u ramenu. Dobro, dešava se. Nije strašno, nije prvi puta da se probudim s kojekakvim bolovima, dešavalo se i ranije, dok sam bio mlad.  Glava, zub, sinusi, leđa me već duže bole… Kako znam da sam baš taj dan ostario?

Continue reading

Pred zgradom devedes’prve

Vratili se to prohladno ljetno veče, neka bude kasno ljeto devedesetprve nas trojica s Kapije, iznijeli gitaru pred zgradu I malo tendrćemo. Kad će ti jedan:

–          Stari, da mi je sad jedan holodeck, sad bi sebi učit’o Hameta (onog čupu iz Metallica, nije onog iz Rudarske) I njegovu raju da odsviramo koji rif – reče i poče svirati nothing else matters – dojadila više ova akustika.

–          Ej holodeck, da je meni “ufatit” FS3, juče sam sa starim tri sata okreto antenu, i „ufatimo“ tako dobar zvuk, al’ slika nikakva.  Reko’, stari dobro je, idu Guns’N Roses.

–          Jesi snimio?

–          Ma jesam, al’ moze i na audio kasetu, slika nikakva, al’ onda poslije gansa, U2, pa Nirvana, kad se nisam upiš’o, onda okrenuše na nekakve crtane

–          Pa dobro – reče prvi – ne mora holodek, šta misliš, imaš na televizoru datoteku svih muzičkih spotova…

–          …svih vremena.

–          Eh… – uhvatile nas te sanjarije žestoko, tako da je od nothing else matters ovaj prvi prešao na enter sandman, k’o i to može na akustičnoj.

–          Kad bi barem sve one svoje enciklopedije mogao kako prebacit’ na kompjuter.

–          Jebote enciklopedije, šta misliš imaš datoteku svih filmova…

–          …il’ barem svih horora.

–          Još bi veći fol bio imat sve to, al’ da možeš ponijeti sa sobom, k’o kakav mali televizorčić

–          Al’ da možeš i telefonirati s tim čudom, k’o s onim satelitskim telefonima

–          E jebiga, još i radio stanicu treba?

–          Ne treba ti radio stanica kad možeš telefonirati, al’ bi zato mog’o slušat’ omladinski na svakom ćošku.

–          Dobro hajd, tranzistor imaš i danas.

–          Daj ba, ne jebi nam ćejf.

–          Jebiga, bog zna ‘đe ćemo nas trojica bit’ za dva’jst godina, ti ćeš 100% neđe biti na turneji okružen malim trebama kojima ćes se potpisivat’ na poprsje, tebe vidim na Wembleyu u finalu kupa šampiona, a ja ću prodavat’ zjale i šuplju u Skandinaviji. I tad ćemo se tako naći, putem tih malih televizorčića

U to će jedan ružni glas s trećeg sprata

–          Šta ste se raskokodakali pička vam materina, u kurac će te ić’ za dvajs godina, svi će te vi meni u vojsku dogodine. Marš kućama!

Posljednji članak o Srbiji

Ima tome sigurno dvije godine, ako ne i više, kada sam na e-novinama ostavio komentar u kojem sam iznijeo malu analizu mogućnosti dolaska naprednjaka na vlast u Srbiji, ocijenivši da bi takav razvoj događaja mogao imati i pozitivne efekte, ali upozorio od mogućih dugoročnih posljedica. Naravno, da ni pod razno nisam pomislio da bi određene političke snage u Srbiji tako nešto shvatile kao opciju kasnije više ili manje otvorene podrške Aleksandru Vučiću. Zašto danas mislim da dolazak Vučića na vlast ima i pozitivnih efekata, prije svega kratkoročnih, i posebno na srbijansko okruženje, ali i da ima pogubne efekte za srbijensko društvo?

Continue reading